ivan dabetic

Tebe moram da zaboravim

Kolikom Daljinom tebe zaboraviti?
Izašao sam iz zgrade
zapalio cigaretu
i najgore mi je
kada ne znam gde ću

Tebe moram da zaboravim

Za dva snova i jedno jutro
Ti i ja smo udaljeni
od dodira

Tebe moram da zaboravim

Draga, jutra su za tišinu
doručak i kafu
ne za odlazak u Kajanje

Tebe moram da zaboravim

Ti, kao skerco
dolaziš i nestaješ
ćutiš i urličeš
voliš me i mrziš u isto vreme
ne želiš da odeš
ne želim da odem
oboje izgubljeni
ova kompozicija
ne prestaje

Tebe moram da zaboravim

Nesavršeni pogledi
i reči polomljene na pola
zarobljeni u vazduhu
Ti i ja ovo ludilo od pokušaja
da budemo Mi ne prestaje

Tebe moram da zaboravim

Govorio sam ti da se
zbog poverenja volimo
seks je precenjen
poljupci i dodiri su molovi
koji ne prestaju da sviraju

Pusti Život da žuri
i da sahranjuje usamljenike
ništa nije veće od nas

Tebe moram da zaboravim

Padni u moj Svet
ništa ne boli kao taj rizik
i strah da ću te možda ostaviti
ili prevariti, znaš da to odlično radim
glupo je da te ubeđujem
da će biti drugačije
ali
ostani
možda ova ljubav ne boli

Za dva snova i jedno jutro
Ti i ja smo udaljeni
od poljupca

Tebe moram da zaboravim
jer
ja ne znam drugačiji način da opet volim

Sav moj monolog o tebi bih menjao za jedan minut tišine pored tebe.

Leave a reply:

Your email address will not be published.

Site Footer