Vazduh je mirisao na buđ,
jecela je tišina,
bezbroj nesrećnih parova
upiralo je prste u nas dvoje

Obezglavljeni usamljenici
visili su na terasama
porušenih zgrada
svuda oko nas,
bledi, suvi, prljavi,
smrdeli su na tugu i alkohol

Ti me držiš ponosno za ruku,
mi sedeli smo u najprljavijim mestima,
ispijali jeftina pića,
ponašali se kao najgori klošari,
smrdeli smo svima
na sreću i radost

Bezbroj nesrećnih parova
upiralo je prste u nas dvoje

Ti me ljubiš na svakom groblju,
smeješ se pred mrtvima,
zaboravljaš svet oko nas,
ne obraćaš pažnju
što se ne ponašamo
kao živi dosadni i umorni,
mi hodamo ka nebu

Bezbroj nesrećnih parova
upiralo je prste u nas dvoje

Ti mi govoriš reči od kojih se
Vreme stidi, a Sunce i Mesec raduju,
ništa nije pogrešno
u Tebi i meni

Bezbroj nesrećnih parova
upiralo je prste u nas dvoje
završićemo obešeni
kao usamljenici
jer smo drugačiji,
i srećniji

Budimo se u jutra,
zagrljeni, siromašni,
nasmejani i goli,
zaboravljeni od planova,
ustajali smo
svaki put
zaljubljeni