Lomili je putevi,
sudarala se sa Razočaranjem,
padala je u najdublje jame,
govorila da je ljubav
samoća koja vuče u Depresiju
Nije znala da Pogledi su jaki
i da ostavljaju ožiljke u Sećanju
taj Bol niko ne leči
Jurila je staze prosute uspehom,
tražila je vetrove koji će je oduvati
do sreće
Nije znala da se osmehom
kupuju ljudi
Rušila je granice neodoljivosti,
samo jedna Njena reč
i mogao sam prestati
govoriti o Nama
Tražila je ruke
na raskršćama gde prolaznici
žure kroz život
Sa punim entuzijazom
susretala se sa noćima,
terali je s prvim zrakom Sunca,
sva Nadanja su ćutala
ostalo je samo Kajanje
A nije znala da se poljupcima
osvaja Svet
I kad Tišina vrišti na sav glas ljubav,
i kada Dodiri prouzrokuju erupciju krvi u telu,
tada će sva putovanja da se završe
u Zagrljaju koji traje zauvek,
i ništa drugo se ne važi
Nije znala da sam uvek bio pored Nje
dok je Ona tražila avanture.
